Делије Билећа

Црвена звезда. Атлетско име познато не само на просторима некадашње Југославије већ и атлетске Европе. Шампион Европе из 1989. године, најтрофејнији југословенски и, наравно, српски атлетски клуб, дао је у протеклих 60 година укупно 421 репрезентативца и репрезентативке у сениорској, млађе-сениорској и јуниорској конкуренцији. Они су укупно 2.346 пута стартовали у дресу са државним грбом на званичним такмичењима: 170 сениора 1.961 старт, 26 млађих сениора 35 стартова, 113 јуниора 350 стартова; 62 сениорке 520 стартова, 5 млађих сениорки 5 стартова и 45 јуниорки 151 старт. Атлетичарке и атлетичари Црвене звезде освојили су 425 титула првака државе (СФРЈ, СРЈ, СЦГ) у појединачној конкуренцији (233 мушкарци, 192 жене), а и у екипној конкуренцији без премца су у овом поднебљу. За 60 година остварили су 62 тријумфа на екипним шампионатима (31 сениори, 9 сениорке, 16 јуниори, 6 јуниорке), а у Купу, најбољем мерилу снаге једог клуба, забележили су победу више – 63 (32 сениори, 16 јуниори, 10 сениорке, 5 јуниорке). Овим тријумфима требало би додати и једину титулу укупног победника првенства државе у кросу из 1992. године и 13 појединач них титула у сениорским тркама (сениори, млађи сениори, сениорке). Екипних титула било би и више да није било пауза у одржавању екипних шампионата, а докази за то су и успеси атлетичара и атлетичарки у црвенобелим дресовима на међународној сцени.

На првенствима Балкана на отвореном државни репрезентативци из Црвене звезде освојили су 97 златних медаља, уз још 6 на шампионатима у дворани и 7 на крос-првенствима све у сениорској конкуренцији.

На Медитеранским играма освојено је 26 медаља: 10 златних, 8 сребрних и 8 бронзаних, а на Светским универзитетским играма 12: 6 златних, пет сребрних и једну бронзану.

Када се мере учинци на европској сцени ваља поћи од Драгутина Топића. У Сплиту 1990. у последњој години јуниорског стажа постао је европски сениорски шампион, а две сребрне медаље на првенствима нашег континента, 1974. и 1978. године, освојио је Ненад Стекић у скоку удаљ. На европским првенствима у дворани атлетичари Црвене звезде освојили су 6 медаља – 2 златне (Владимир Милић и Драгутин Топић), сребрну (Ненад Стекић) и три бронзане (Јован Мушковић, Радован Пипловић и Адам Ладик у штафетном трчању и, опет, Драгутин Топић).

Са европских јуниорских шампионата трофеје у Звездину ризницу донели су Андреја Маринковић (сребро) и Јован Мушковић и Ненад Стекић (бронзе).

На светским шампионатима на отвореном, започетим тек 1983, осам финала су значајно остварење „црвено-белих“, а у дворани у Паризу Драгутин Топић је 1997. освојио титулу вицеш ампиона света у скоку увис, док је у Барселони 1995. Драган Перић био трећи у бацању кугле.

Топић је Звезди донео још једну светску медаљу и то најсјанију. На светском јуниорском првенству у Пловдиву 1990. године прескочивши 2,37 м постао је светски јуниорски рекордер и шампион.

Црвено-белима недостаје само олимпијска медаља. Најближи јој је био Драгутин Топић 1996. на Играма у Атланти када је заузео четврто место са истом висином као и освајач бронзане медаље…

Вредност у атлетици мери се пласманима, али и резултатима и Црвена звезда је рекордер по броју рекорда међу нашим клубовима.

Драгутин Топић је једини југословенски, а дакако и српски атлетичар који се дичи титулом светског рекордера. Скоком од 2,37 метара у Пловдиву 12. августа 1990. постао је светски јуниорски рекордер у скоку увис надмашивши у овој актегорији и данас важећег светског рекордера у конкуренцији сениора Кубанца Хавијера Сотомајора. Његов рекорд још није надмаш ен (1992. изједначио га је Аустралијанац Стив Смит).

Ненад Стекић је једини југословенски и српски атлетичар који је носио титулу европског сениорског рекордера. Заслужио ју је скоком од 8,45 метара постигнутим у Монтреалу 25. јула 1975. године и носио је све до 28. јула 1980. када је источни Немац Луц Домбровски прескочио 8,54 м. Стекићев резултат и тридесет година касније је пети на листи најбољих европских резултата свих времена.

На домаћој сцени „црвено-бели“ и даље суверено владају. Шездесету годину дочекују као власници 61 државног рекорда 36 у сениорској и 25 у јуниорској конкуренцији. Сениори држе 19 рекорда на отвореном и 8 у дворани, а сениорке 6 на отвореном и 3 у дворани.

Јуниори се диче са 8 рекорда на отвореном и 4 у дворани, а јуниорке са 8 најбољих достигнућа на отвореним борилиштима и 5 на онима под кровом.