Делије Билећа

                              ИСТОРИЈА:

Фудбалски клуб Црвена Звезда основан је 4. марта 1945 године, на иницијативу чланова Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије. Првобитно мјесец дана раније, дакле у фебруару исте године основано је ново омладинско фискултурно друштво које је брзо прерасло у спортски колектив и добило име Црвена Звезда.

ТРОФЕЈИ:

Шампиони државе (НР Србије, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије): 30
1946, 1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964, 1968, 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981, 1984, 1988, 1990, 1991, 1992, 1995, 2000, 2001, 2004, 2006, 2007, 2014, 2016, 2018, 2019

Национални Куп: 24
1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990, 1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006, 2007, 2010, 2012

Лига Шампиона (Европски куп): 1
1991

Интерконтинентални куп (Свјетски куп): 1
1991

Прву утакмицу наш клуб одиграо је против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и побиједио са 3:2, а стријелац првог гола био је Коста Томашевић.

Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивше игралиште СК Југославије) пред око 3000 гледалаца. Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и побиједила са 12:0.

Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забељежила побједе у 30 мечева, играла неријешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару 23. септембра 1945. године.

Тај успјех је поновљен и у наредне двије године, побједама у финалима прво над Нашим крилима (3:2), а затим и над загребачким Динамом (3:0). Низ великог успјеха је настављен и 1951. када је клуб по први пут постао првак Југославије. Иако се на само три кола пред крај првенства чинило да је првенство ријешено јер је Динамо имао пет бодова више у односу на Звезду, а тада су се за побједу добијала два бода. Прво је Звезда искористила пораз Загрепчана од Сарајева, а затим их је и међусобном дуелу савладала. На тај начин им је пред последње коло пришла на само бод заостатка. У том посљедњем колу БСК је успио да Динаму узме бод, а Црвена звезда је успијела да добије Партизан са 2:0. О титули првака је одлучила боља гол-разлика која је била на страни Звезде.

У наредним деценијама Црвена звезда израста у гиганта свјетског формата, са препознатљивом брзом и ефикасном игром. Бројни стручњаци и спортски радници доприносили су успјесима клуба, организација је подизана на виши ниво, изградили смо нови стадион...

Доминирали смо у националним такмичењима, и вријеме је дошло да се оде степеник више, односно да сав уложени труд и рад добије своју потврду у виду неког континенталног трофеја. Прва велика прилика пропуштена је у финалу Купа Уефа 1979. године, када смо у финалу, након судијске неправде поражени од Борусије из Мехенгладбаха. Наредних скоро деценију ипо црвено-бијели су били редован учесник евро-купова, побјеђени су многи фудбалски џинови, а Црвена Звезда захваљујући сјајним играма и врхунским велемајсторима у својим редовима постаје симбол источно-европског фудбала. 

Круна успјеха на Маракану стигла је коначно 1991. године када Златна генерација српског клуба осваја Европу и свијет. У финалу Купа европских шампиона побјеђен је Олимпик из Марсеја, да би само неколико мјесеци касније у Токију, пехар намјењен свјетском клупском прваку заблистао у трофејној сали стадиона "Црвена Звезда".

Нажалост једна генерација младих и суперквалитетних играча усљед грађанског рата на простору бивше Југославије није успјела да се задржи на окупу, услиједиле су спортске санкције према нашој земљи и забрана учешћа у међународним надметањима. Стање у клубу се често поистовјећује с пуним правом са стањем у држави, јер још од оснивања судбину српског народа дијелио је и наш клуб. Прошли смо кроз веома турбулентан период у коме су руководство и играчи често мијењани, квалитет фудбала је опао, али и у таквој ситуацији успјели смо да освојимо завидан број трофеја у домаћим оквирима. Доласком бивших играча из Златне генерације на мјесто предсједника и тренера, Владана Лукића и Роберта Просинечког, најављен је повратак на стазе успјеха.

Ново поглавље у историји најтрофејнијег српског клуба отворено је у мају 2012. године када су на Маракани одржани први, историјски непосредни избори за састав новог Руководства клуба. Право гласа имали су сви чланови, а за Предсједника је као једини кандидат изабран Владан Лукић који је на тај начин започео свој други мандат на мјесту првог човјека црвено-бијелих. Међутим, наредни мјесеци нису донијели очекивану стабилност у Љутице Богдана. Црвена Звезда суочила се са великим финансијским проблемима, на то су се надовезали и слабији резултати екипе, па је епилог свега био одлазак Роберта Просинечког са мјеста тренера у августу. На његово мјесто експресно је постављен Александар Јанковић. Ипак, није се много чекало на нове турбуленције. Владан Лукић је у новембру подио оставку, након чега је формирана Радна група која је имала задатак да организује нове изборе. Други по реду непосредни избори, на Маракани су одржани 17. и 18. децембра, а такође као једини кандидат побједио је Драган Џајић. Најпризнатији српски фудбалер свих времена и својевремено најбоље лијево крило свијета, на тај начин се вратио у своју Звезду и заједно са најближим сарадницима и члановима Управног одбора ухватио се у коштац са бројним недаћама које су задесиле српског спортског гиганта.

На љето 2014. године, Црвена звезда је освојила 26. титулу првака државе, и то након вишегодишњег „поста“. Две године касније, 27. титула првака освојена је на веома доминантан и убедљив начин, и управо је овај трофеј показатељ да се Црвена звезда опоравља, и да се са много више оптимизма може гледати ка будућности најтрофејнијег клуба у Србији.

                   Шест Звездиних звезда:

            Рајко Митић                     Драгослав Шекуларац

  Драган Џајић  Владимир Петровић
         Драган Стојковић                  Генерација 1991.