Кошаркашки клуб "Црвена Звезда"
ИСТОРИЈА:
Кошаркашки клуб Црвена Звезда основан je 04.03.1945. године и од тада je освоjeно 20 титула шампиона, 9 националних Купова и Куп европских побједника купова, док су бројни црвено-бијели асови освајали олимпијске медаље, као и медаље на свјетским и европским првенствима.
ТРОФЕЈИ:
Шампиони државе (СФРЈ - СРЈ - Србија): 20
1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1969, 1972, 1993, 1994, 1998, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019
Национални Куп: 9
1971, 1973, 1975, 2004, 2006, 2013, 2014, 2015, 2017
Национални Суперкуп: 1
1993
Куп Побједника Купова: 1
1974
Јадранска лига: 4
2015, 2016, 2017, 2019
Суперкуп Јадранске лиге: 1
2018
Од прве утакмице подно раскошно расцвјеталог Калемегдана, када се није знало шта значе ријечи “зона”, “пресинг”, “индивидуална одбрана”, “контранапад”, када су кошаркашке патике, дрес, тренерке, штитници за ноге били само мисаона именица, до данас Црвена звезда је била и остала кошаркашки бастион. Полако, ни из чега, првих година Звезда је савладавајући тешкоће (поправљено игралиште, набављени нови кошеви, сашивени дресови, набављене нове лопте…) кренула да побјеђује све своје противнике, остварујући резултате са којима се нико није могао поредити.
Тако је почело “златно доба” Црвене звезде, освојено је десет узастопних шампионских титула. У то вријеме није се могла замислити ниједна национална селекција без седам-осам кошаркаша Црвене звезде, а прву петорку коју су сачињавали Небојша Поповић, Тулио Роклицер, Александар Гец, Ладислав Демшар и Срђа Калембер и дан данас многи сматрају петорком “снова”. Они су у дресовима, ишараним звјездицама, симболима освојених шампионата, имали свој стил. Обезбједили су просперитет нашој кошарци, створили јој славу, забељежили прве међународне успјехе и препустили своје мјесто у тиму новим генерацијама. Величина петорке снова је и у њеној пионирској, готово промотерској улози у нашој кошарци. Представљали су диван мозаик хармонично укомпонованих различитих врлина. Београд ће заувијек памтити те асове јер су истовремено постизали врхунске резултате и забављали публику духовитом игром.
Након тога, наступио је резултатски пад, смјена генерација и требало је да прође 14 дугих година да би се стигло до нове, једанаесте шампионске звјездице. Ту, толико чекану титулу Црвена звезда је освојила у сезони 1968/69. захваљујући и томе што је најбоље партије пружала против најјачих противника. По два пута побиједила је Југопластику, Задар и Партизан. Предвођени Владимиром Цветковићем до титуле су дошли Драган Капичић, Зоран Лазаревић, Иван Сарјановић, Љубодраг Симоновић, Срђан Шкулић, Зоран Славнић, Тихомир Павловић, Немања Ђурић, Мирослав Тодосијевић, Драгиша Вучинић и Дубравко Капетановић и то је до тада био најмлађи шампионски тим у југословенској кошарци.
Дванаеста титула по реду освојена је у сезони 1971/72 , а онда је пласман нашег клуба у првенству опадао из сезоне у сезону. Ипак, тих седамдесетих година црвено-бијели су три пута постали побиједници Купа, а највећи дио терета носила је екипа чију су окосницу чинили Славнић, Капичић, Симоновић, Лазаревић, Вучинић, Пешић, Живковић, Грујичић, Граси, Латифић, Горан Ракочевић и Јовановић. Од прве генерације која је освојила десет узастопних титула наш клуб није имао бољу екипу од оне чије су перјанице били Славнић, Симоновић, Капичић, Вучинић и Живковић. Тек једно финале и сјај освојеног Купа побједника купова, двије титуле првака Југославије и два домаћа купа скроман је скор играча који су плијенили игром и мајсторством. Потенцијал је био вансеријски. У својој богатој историји кошаркаши Црвене звезде одиграли су три финала Купа купова и два европска финала Купа Радивоја Кораћа.
Прво финале Купа купова наши кошаркаши изгубили су 1972. године од италијанског Симентала из Милана резултатом 70:74, затим су 1974. године савладали Збројевку из Чехословачке 86:75, а треће финале Купа купова изгубљено је од Спартака из Лењинграда резултатом 62:63 1975. године. У првом финалу Купа Радивоја Кораћа 1984. године у Паризу француски Елан био је бољи и побједио са 73:97, док су се у другом звездином финалу за “Жућкову левицу” 1998. године играла два меча са италијанским Мешом из Вероне. Наш тим је најприје тријумфовао у гостима са 74:68, да би онда поклекао у фантастичној атмосфери дворане “Пионир” са 64:73 и са укупних 138:141 изгубио драгоцјени трофеј.
Тринаеста шампионска звјездица пришивена је 1993. године и то послије 21 године поста. Слављена је дуго, заједно са навијачима, јер је и чекана дуго. У петој утакмици финала плејофа надигран је Партизан, а за титулу првака заслужни су сви играчи: Саша Обрадовић, Небојша Илић, Зоран Јовановић, Миле Маринковић, Никола Јовановић, Милета Лисица, Дејан Томашевић, Драгољуб Видачић, Александар Трифуновић, Растко Цветковић, Слободан Каличанин, Предраг Стојаковић и Срђан Јовановић.
У наредној сезони Црвена звезда је још убједљивије дошла до 14. титуле државног првака.У финалу плеј-офа декласиран је вјечити ривал, Партизан са 4:1 у побједама.
Своју 15. шампионску титулу наши кошаркаши су освојили 1998. године. Те године у финалу плеј-офа са 3:1 у побједама Звезда је надвисила екипу Железника.
У посљедњих неколико година наш кошаркашки клуб се враћа на стазе успјеха. Бљесак је виђен у финалу националног купа, Купа Радивоја Кораћа (домаћи куп понио је то име послије укидања овог цјењеног европског такмичења). Тада су црвено-бијели у драматичним утакмицама финалног турнира у Новом Саду најприје надвисили првака државе Партизан, онда домаћина Војводину и коначно у финалу и екипу Рефлекса из Железника.
Невјероватан податак је да су наши кошаркаши сва три меча, играна у само три дана, добили у продужецима. Такав подвиг се не памти, а добија на значају јер се до трофеја дошло у значајно ослабљеном саставу, укључујући и изостанак са финалне утакмице капитена и далеко најбољег играча Игора Ракочевића. Изблиједијела сјећања на освојен куп прије 28 година освјежили су Горан Јеретин, Игор Ракочевић, Вук Радивојевић, Милан Дозет, Милош Мирковић, Норман Ричардсон, Милко Бјелица, Александар Ђурић, Владислав Драгојловић, Лука Богдановић, Чедомир Витковац и Алексеј Нешовић.
У августу 2011. године Црвена звезда је потписала технички споразум са ФМП-ом, а од тада црвено-бијели из године у годину биљеже све боље резултате. Звезда је 2012. године поново освојила трофеј у Купу Радивоја Кораћа који је успјела да одбрани још два пута. Такође, црвено-бијели су се 2013. године вратили у Евролигу и у сезони 2014/2015 по први пут изборили учешће у Топ 16 фази. Управо сезона 2014/2015 крунисана је као најуспјешнија у историји клуба пошто је осим трофеја у националном Купу освојен први шампионски прстен АБА лиге као и титула првака државе послије 17 година.